Skip to content

ПЕТАР РАКАС – БЛОГЕР

наставник технологије рада и праксе ученицима образовног профила монтер суве градње | лиценца наставник практичне наставе грађевинске струке | професор суве градње | грађевински инжењер (7.1) извођач радова | стручни испит за практично обављање послова безбедности и здравља на раду | Грађевинска школа Београд, улица Хајдук Станкова 2, 11050 Београд-Звездара | petarrakas@gradjevinska.edu.rs | 064-172-53-73

Menu
  • ПОЧЕТАК
  • Блог
  • О мени
  • Упис
  • Монтер суве градње
  • Извођење радова | Архитектура
  • Безбедност и здравље на раду
  • Промо
  • Предавања и обуке
  • Књиге
  • Тестови
  • Медији
  • Инфо
  • Контакт
  • Политика приватности
  • ENGLISH
  • Уплате / PayPal
Menu

21. август – Празник Светих Туманских Чудотвораца, Светог Зосима и Светог Јакова

Posted on 21. August 2022.27. August 2022. by rakasrs-admin

21. август – Празник Светог Зосима и Светог Јакова

 

 

Данас 21. августа празник је Туманских Чудотвораца, Светог Зосима и Светог Јакова.

Молитвама Светог Зосима и Светог Јакова нека нам Господ Бог подари здравље, срећу, успех и победе у животу. Амин.

 

 

Свети Зосим и Свети Јаков

Свети Зосим Тумански

 

О жи­во­ту и под­ви­зи­ма Пре­по­доб­ног Зо­си­ма Си­на­и­та не­ма са­чу­ва­них исто­риј­ских по­да­та­ка, осим на­род­них пре­да­ња о ње­го­вој не­ду­жној смр­ти, ко­ја су за­бе­ле­же­на тек у XIX ве­ку.

 

Припада групи монаха исихаста, познатих под именом Синаити, који су у време кнеза Лазара, населили Србију.

 

Ако узме­мо као тач­ну прет­по­став­ку да је Пре­по­доб­ни Зо­сим био уче­ник Гри­го­ри­ја Гор­њач­ког, он­да из то­га мо­же­мо за­кљу­чи­ти да је у Ср­би­ју ве­ро­ват­но до­шао са сво­јим учи­те­љем у Гор­њач­ку кли­су­ру, ода­кле је вре­ме­ном, же­ле­ћи уса­мље­ни­ји и скро­ви­ти­ји жи­вот, пре­шао у По­ду­на­вље, на­ста­нив­ши се у не­при­сту­пач­ним ту­ман­ским шу­ма­ма, ко­је до да­нас по­сто­је.

 

За ме­сто сво­га ти­хо­ва­ња ода­брао је пе­ћи­ну ис­по­сни­цу у ко­јој је уре­дио про­стор за жи­вот и бо­го­слу­же­ње.  Под­ви­за­ва­ју­ћи се рев­но­сно и ис­трај­но, ни­је остао не­по­знат на­ро­ду, ко­ји је са љу­ба­вљу за­пам­тио име и ме­сто ње­го­вог под­ви­га.

Извор: https://manastirtumane.org/sveti-zosim-tumanski

 

 

Предање о смрти преподобног Зосима

 

У на­ро­ду бра­ни­чев­ског кра­ја ве­ко­ви­ма жи­ви пре­да­ње да се Пре­по­доб­ни Зо­сим Си­на­ит упо­ко­јио ка­да га је не­хо­ти­це ра­нио Ми­лош Оби­лић, ко­ји је имао двор у не­по­сред­ној бли­зи­ни ма­на­сти­ра Ту­ма­н и ко­ји је у ње­го­вој око­ли­ни обич­но ло­вио. Сви пу­то­пи­сци ко­ји су се на­шли у Ту­ма­ну то­ком XIX ве­ка са ма­ње и ви­ше де­та­ља опи­са­ли су спо­ме­ну­то пре­да­ње.

 

Пр­ви ко­ји је оста­вио све­до­че­ње о Пре­по­доб­ном Зо­си­му Си­на­и­ту био је Јо­а­ким Ву­јић, ко­ји је ма­на­стир Ту­ман по­се­тио 1826. го­ди­не. У крат­ком опи­су ма­на­стир­ске цр­кве бе­ле­жи да је у њој гроб све­ти­те­ља Зо­си­ма Си­на­и­та, ко­ји је на том ме­сту као пу­сти­њак жи­вео и умро. Име ма­на­сти­ра Ту­ма­на не до­во­ди у ве­зу са не­хо­тич­ним ра­ња­ва­њем и смр­ћу Зо­си­мо­вом, већ са кне­же­вим по­зи­вом Ми­ло­шу да пре­ки­не зи­да­ње ма­на­сти­ра („ту ма­ни“) ра­ди на­до­ла­зе­ће тур­ске вој­ске ка Ко­со­ву.

 

Нај­да­ље у опи­су ра­ња­ва­ња и смр­ти ис­по­сни­ка Зо­си­ме оти­шао је То­дор Вла­јић, ко­ји ка­же да је јед­ном при­ли­ком ку­па­ју­ћи се у сво­јој ба­њи Ми­лош за­чуо шу­шта­ње из обли­жње шу­ме. По­ми­слив­ши да се ра­ди о не­кој ди­вљој жи­во­ти­њи, ис­па­лио је из лу­ка стре­лу у прав­цу ода­кле се шум чуо. Ка­да је по­шао да ви­ди шта је устре­лио, за­чу­дио се ка­да је за­те­као не­ко­ли­ко ка­пи кр­ви, по ко­јој је по­знао да је не­што са­мо ра­нио. По­шав­ши по тра­гу, не­ма­ло се за­чу­дио и ожа­ло­стио ка­да је угле­дао мр­твог пу­сти­ња­ка Зо­си­ма, ко­ји се под­ви­за­вао у пе­ћи­ни Ка­ме­ни­ци, че­тврт са­та хо­да ка пла­ни­ни од ма­на­сти­ра Ту­ма­на. Свој жи­вот про­во­дио је ис­по­снич­ки и пу­сти­њач­ки, до­шав­ши на то ме­сто из Си­нај­ско­га ма­на­сти­ра, због че­га је ме­ђу на­ро­дом у Ср­би­ји био чу­вен и ува­жа­ван. Да би ис­ка­зао сво­је по­ка­ја­ње, Ми­лош по­диг­не гроб­ни­цу Пре­по­доб­ном Зо­си­му, над ко­јом, прет­ход­но рас­кр­чив­ши шу­му, по­че да гра­ди цр­кву. Зи­да­ју­ћи цр­кву у на­ме­ри да је пре­да на упо­тре­бу мо­на­си­ма, Ми­лош из­не­над­но при­ми пи­смо од кне­за Ла­за­ра у ко­ме му је по­ру­че­но: „Ту ма­ни за­ду­жби­ну, но ома до­ђи у Кру­ше­вац, да се што пре по­со­ве­ту­је­мо, оће­мо ли на Ко­со­во про­тив не­при­ја­те­ља ићи чи­ни­ти за­ду­жби­ну, бра­не­ћи цар­ство и оте­че­ство од про­па­сти.“ Сле­ду­ју­ћи вер­но на­ло­гу кне­за Ла­за­ра, сти­гав­ши до кро­ва, не до­вр­ши сво­ју за­ду­жби­ну.

 

Узев­ши у об­зир да је То­дор Вла­јић две го­ди­не бо­ра­вио као учи­тељ у Ту­ма­ну, ра­зу­мљи­во је да је за то вре­ме мо­гао са­свим до­бро упо­зна­ти исто­ри­ју ма­на­сти­ра и пре­да­ње на­ро­да о ње­го­вом на­стан­ку.

 

Об­и­шав­ши 1852. го­ди­не ма­на­стир Ту­ман, др Аћим Ме­до­вић, у Гла­сни­ку Срп­ског сло­ве­сног дру­штва за­пи­сао је да је Ми­лош Оби­лић из ме­ста Ре­ке (да­на­шње се­ло Дво­ри­ште) у бли­зи­ни Го­луп­ца вла­дао око­ли­ном и у бли­зи­ни сво­га дво­ра на Сне­го­тин­ском по­то­ку на­пра­вио се­би ба­њу, те да је чуд­ним слу­ча­јем смрт­но ра­нио ис­по­сни­ка оца Зо­си­ма и да је у спо­мен не­ви­но по­стра­да­лог мо­на­ха по­ди­гао ма­на­стир Ту­ман. Ме­до­вић је ви­део и за­ру­ше­ну ке­ли­ју у ко­јој је Зо­сим оба­вљао бо­го­слу­же­ње.
На­шав­ши се 1867. го­ди­не у ма­на­сти­ру Ту­ман, Јо­сиф Ве­се­лић бе­ле­жи пре­ма на­род­ном ка­зи­ва­њу за­па­жа­ње го­то­во иден­тич­но Вла­ји­ће­вом, с тим да га ши­ри де­та­љем да је Ми­лош Оби­лић за­те­као смрт­но ра­ње­ног пу­сти­ња­ка Зо­си­ма и по­нео га да би му ука­зао по­моћ. Ка­да су сти­гли до да­на­шње ма­на­стир­ске цр­кве ста­рац пот­пу­но из­не­мо­гав­ши ре­че Ми­ло­шу: „Ту ма­ни ме“ и упо­ко­ји се. У на­став­ку да­је по­но­вљен Вла­ји­ћев опис, с тим што на­во­ди да је име ма­на­сти­ра на­ста­ло и од све­ти­те­ље­вих и ка­сни­јих кне­же­вих ре­чи „Ту ма­ни“.

У сво­ме чу­ве­ном ра­ду Кне­же­ви­на Ср­би­ја, Ми­лан Ђ. Ми­ли­ће­вић се украт­ко до­та­као опи­са „Ми­ло­ше­ве ба­ње“ кон­ста­ту­ју­ћи да је Ми­лош ту не­хо­ти­це устре­лио пу­сти­ња­ка Зо­си­ма и да би се по­ка­јао по­ди­гао је ма­на­стир Ту­ман.

 

Исто­ри­јат ма­на­сти­ра у Бра­ни­че­ву, у Гла­сни­ку из 1867. го­ди­не, пре­при­ча­ва украт­ко, без на­во­да из­во­ра, Вла­ји­ће­во из­ла­га­ње о то­ме да је Ми­лош ло­ве­ћи не­хо­ти­це ра­нио пу­сти­ња­ка Зо­си­ма Си­нај­ца, па је ра­ди бла­го­сло­ва на том ме­сту са­зи­дао цр­кву, ко­ју тек што је до­вр­шио до­би кне­жев по­зив за бој. Од ре­чи по­зи­ва „Ту ма­ни“, оста­ло је име ма­на­сти­ру.

 

Ар­хи­ман­дрит Ила­ри­он Ру­ва­рац у опи­су ку­чај­ских ма­на­сти­ра у Ста­ри­на­ру из 1889. го­ди­не на­во­ди Пре­по­доб­ног Зо­си­ма ме­ђу оста­лим Си­на­и­ти­ма, уз по­на­вља­ње прет­ход­них из­во­ра о ње­му (Гла­сник из 1852. и 1867. го­ди­не и Ми­ли­ће­ви­ћев рад).

 

Фе­ликс Ка­ниц се при­ли­ком по­се­те ма­на­сти­ру Ту­ма­ну до­та­као већ спо­ме­ну­тих по­да­та­ка о Пре­по­доб­ном Зо­си­му, бе­ле­же­ћи да је у вре­ме ко­сов­ске бит­ке ста­рац жи­вео у скро­ви­тој ће­ли­ји и да је по­бо­жног ис­по­сни­ка за­лу­та­лом стре­лом ра­нио Ми­лош Оби­лић. На ме­сту где је ста­рац пао Ми­лош са­гра­ди бо­го­мо­љу, за вре­ме град­ње чув­ши нат­при­род­ни глас „Ту ма­ни“. И за­и­ста по­том до­би­ја по­зив од кне­за да се ла­ти оруж­ја и кре­не у бој. Ове по­дат­ке Ка­ни­цу је са­оп­штио на­ме­сник ма­на­сти­ра Ту­ма­на Са­ва Ми­ха­и­ло­вић.

 

У за­пи­са­ним на­род­ним пре­да­њи­ма о Пре­по­доб­ном Зо­си­му мо­же се не­дво­сми­сле­но за­кљу­чи­ти да је све­ти­те­ље­во име жи­во и по­зи­тив­но за­пам­ће­но у на­ро­ду, те да је спо­мен о ње­го­вој не­срећ­ној смр­ти чвр­сто уко­ре­њен и пре­но­шен с ко­ле­на на ко­ле­но, са ма­ње или ви­ше де­та­ља, што углав­ном за­ви­си од уло­же­ног вре­ме­на и зна­ти­же­ље оно­га ко­ји је за­пи­си­вао, ма­да и од упу­ће­но­сти са­го­вор­ни­ка на ко­је се на­и­ла­зи­ло.

 

Вековима је гроб, касније мошти преподобног Зосима, у великом поштовању народа. О томе су и записана сведочанства.

 

Свети Јаков

 

Преподобни Јаков (у свету Радоје Арсовић) рођен је 1894. Године у селу Кушићи надомак Ивањице. После основног образовања, жељан науке и сазнања отиснуо се из домовине у француску, где је успешно завршио студије и стекао два доктората. Један из области философије на Сорбони у Паризу, а други из области права у Момпељео. Радио је као службеник у дипломатији краљевине Југославије у Француској. Извор: https://manastirtumane.org/sveti-jakov

 

Одмарајући 30-их година XX века у Врњачкој Бањи, нашао се приликом одржавања сабора богомољачких братстава Србије. Задивио се проповедима Св. Владике Николаја и свештенства, а посебно беседом једног простог Српског сељака. Дотакавши га том приликом благодат Божија, напустио је службу и световни живот и дошао је код Св, владике Николаја са молбом да буде искушеник. Након дугог испитивања Владика га је примио.

 

Као искушеник прошао је сва монашка послушања. Као једном доктору наука није му падало тешко да риба тоалете, чисти кромпир и сл. Строго се подвизавао, слабо се и оскудно хранио,  неретко отпацима од трпезе. Имао је само два пара изношених мантија. Никада није лезао у постељу, већ се молитвено одмарао. Одликовао се необичним даром ћутљивости.

 

Пре другог светског рата, био је уредник Хришћанског мисионара, а пред сам рат и у току њега, био је ватрени проповедник вере, украшен равноапостолном ревношћу. Стекавши многе духовне дарове, био је и прозорљив. Предвидео је оба бомбардовања Београда, бомбардовање манастира Жиче и др.

 

У току рата живео је у манастиру Љубостињи, где је упамћен као велики подвижник. Мучен од комуниста, исповеднички се упокојио, након жћестоког батинања у селу Раброву, у фебруару 1946. године. По сопственом завештању сахрањен је у манастиру Туману. Мошти су му откривене 21. октобра 2014. године.

 

 

 

 

 

Post Views: 501

Related

Петар Ракас – Блогер

професор суве градње | наставник технологије рада и праксе – Грађевинска школа Београд | грађевински инжењер (7.1) извођач радова | саветник за безбедност и здравље на раду

Категорије

  • Аналитика
  • Безбедност и здравље на раду | Подсетник
  • Заштита на раду | Подсетник
  • Заштита од пожара | Подсетник
  • Извођач радова | сува градња | архитектура
  • Књига | Безбедност и здравље на раду – Градилишта
  • Књига за монтере суве градње | гипс ентеријери
  • Процена ризика
  • Упис | Грађевинска школа Београд
  • Коментари
  • Обавештења
  • Подсетник
  • Прва помоћ
  • Свети Сава

Величина фонта

A Decrease font size. A Reset font size. A Increase font size.

Ознаке

Заштита, безбедност и здравље Манастир Тумане ауторске фотографије безбедност и здравље на раду грађевински радови живот и здравље заштита на раду - градилишта монтер суве градње прва помоћ процена ризика

Српска азбука | Latinički alfabet

СРБ  |  SRB

Translate

А Б В Г Д … – A Be Ce Č Ć D …

СРПСКА АЗБУКА  |  LATINIČKA ABECEDA

У нашој школи од 2003

Петар Ракас, професор суве градње / наставник праксе за ученике образовног профила монтер суве градње - Грађевинска школа Београд - ЈАВИТЕ СЕ - из Србије 064-172-53-73 | из иностранства Viber / WhatsApp +381-64-172-53-73

Партнер наше школе од 2003 Кнауф Србија

Knauf GIPS - Кнауф системи суве градње - плафонски, зидни и подни системи од гипсаних плоча, потконструкције и изолације.

20 ГОДИНА СУВЕ ГРАДЊЕ – НАШ ПОСАО – НАША ШКОЛА

Петар Ракас, професор суве градње, наставник технологије рада и праксе | грађевински инжењер 7.1 | саветник за безбедност и здравље на раду

Пракса у школској радионици

Монтери суве градње - пракса у школској радионици - Петар Ракас, професор суве градње / наставник праксе

Пракса на градилишту

Петар Ракас, грађевински инжењер 7.1 извођач радова / наставник праксе - са мајсторима и ученицима

I место у ЕВРОПИ

2008 године - Прво место за екипу СУВА ГРАДЊА СРБИЈА на Међународном такмичењу младих монтера суве градње старости до 21 године живота, који су завршили школу суве градње - Петар Ракас, наставник праксе у средини, лево такмичар Александар Гајић, десно такмичар Борис Станковић, са представницима Грађевинске школе Београд (лево Бошко Ускоковић наставник, десно Момир Андесилић директор) и други ред с лева на десно представници КНАУФ СРБИЈА Срђан Гочић, Небојша Станковић и Горан Стојиљковић. Овим успехом Грађевинска школа у Београду промовисана је и као Београдска школа сува градње на најбољи могући начин.

Награда Кнауф Академије за суву градњу 2017

С лева на десно архитекта Ђузепе Манара (Manara & Partners, Roma, Italy), Петар Ракас, професор суве градње и праксе; Татјана Ђорђевић (менаџер јединице за управљање пројектима Министарства здравља Републике Србије), и Горан Стојиљковић, технички руководилац Кнауф сува градња.

Србија Вицешампион Европе

Тим СУВА ГРАДЊА СРБИЈА је ВИЦЕШАМПИОН ЕВРОПЕ од 2019 године. На фотографији сви такмичари у Салцбургу у Аустрији.

Од 2019 вицешампиони Европе – ТИМ СУВА ГРАДЊА СРБИЈА

Актуелни вицешампиони Европе од 2019 - Knauf Junior Trophy Austria 2019 - Meђународно такмичењу у сувој градњи младих мајстора Европе до 21 године живота - СРБИЈА II MЕСТО. ТИМ СУВА ГРАДЊА СРБИЈА: Никола Станковић и Лазар Тришић - такмичари, Петар Ракас, професор суве градње, Небојша Станковић инструктор - Knauf Srbija

Петар Ракас

Петар Ракас, саветник за БЗР
Национално признање из области безбедности и здравља на раду - Плакета "28. април" 2021

Национално признање из области безбедности и здравља на раду – Плакета “28. април” 2021

Петар Ракас, професор суве градње / наставник праксе, саветник за безбедност и здравље на раду

Национално признање | Петар Ракас

Добитници националних признања из области безбедности и здравља на раду за 2021 годину, одржано 28 априла 2022 године у Београду. Петар Ракас, саветник за безбедност и здравље на раду (задњи ред трећи с леве стране)

Скорашњи чланци

  • Потребе радног места за образовни профил – монтер суве градње
  • СРЕЋНА СРПСКА НОВА 2023 ГОДИНА
  • Христос се роди!!!
  • Срећан и Благословен Бадњи дан!!!
  • Срећна Нова 2023 година

Др Мирослав Јонев стоматолог

Тодора Дукина 72, Београд, Вождовац, моб. 065-680-56-76 – ЈАВИТЕ СЕ

Мета

  • Log in
  • Entries feed
  • Comments feed
  • WordPress.org

БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ

Петар Ракас, саветник за безбедност и здравље на раду

Претрага

Архиве

На друштвеним мрежама

Подели

Најчитаније објаве

  • Упис (1,296)
  • МОЈА СУВА ГРАДЊА (897)
  • Књиге (868)
  • УПИС 2022 – СУВА ГРАДЊА – Грађевинска школа Београд – мајстор (3 степен), извођач радова/техничар (4 степен), пословођа (5 степен), предузетник (777)
  • Монтер суве градње (775)

СРБ азбука – SRB latinica

СРБ  |  SRB

Претрага

Најновије објаве

  • Потребе радног места за образовни профил - монтер суве градње

  • СРЕЋНА СРПСКА НОВА 2023 ГОДИНА

  • Христос се роди!!!

  • Срећан и Благословен Бадњи дан!!!

  • Срећна Нова 2023 година

Претрага …

Подели ….

СРБИ(ЦА) – LATINI(CA)

Ћирилица  |  Latinica

Подели …

Претрага

Петар Ракас
© 2023 ПЕТАР РАКАС – БЛОГЕР | Powered by Superbs Personal Blog theme

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Read More

In case of sale of your personal information, you may opt out by using the link Do Not Sell My Personal Information

Accept Decline Cookie Settings
I consent to the use of following cookies:
Cookie Declaration About Cookies
Necessary (0) Marketing (0) Analytics (0) Preferences (0) Unclassified (0)
Necessary cookies help make a website usable by enabling basic functions like page navigation and access to secure areas of the website. The website cannot function properly without these cookies.
We do not use cookies of this type.
Marketing cookies are used to track visitors across websites. The intention is to display ads that are relevant and engaging for the individual user and thereby more valuable for publishers and third party advertisers.
We do not use cookies of this type.
Analytics cookies help website owners to understand how visitors interact with websites by collecting and reporting information anonymously.
We do not use cookies of this type.
Preference cookies enable a website to remember information that changes the way the website behaves or looks, like your preferred language or the region that you are in.
We do not use cookies of this type.
Unclassified cookies are cookies that we are in the process of classifying, together with the providers of individual cookies.
We do not use cookies of this type.
Cookies are small text files that can be used by websites to make a user's experience more efficient. The law states that we can store cookies on your device if they are strictly necessary for the operation of this site. For all other types of cookies we need your permission. This site uses different types of cookies. Some cookies are placed by third party services that appear on our pages.
Cookie Settings

Do you really wish to opt-out?

Scroll Up