Преузето са www.pravno-informacioni-sistem.rs
Редакцијски пречишћен текст
ЗАКОН
о безбедности и здрављу на раду
“Службени гласник РС”, бр. 101 од 21. новембра 2005, 91 од 5. новембра 2015, 113 од 17. децембра 2017 – др. Закон
V. ОРГАНИЗОВАЊЕ ПОСЛОВА БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ
Члан 37.
Послодавац је дужан да организује послове за безбедност и здравље на раду.
Послове безбедности и здравља на раду може да обавља лице које има положен стручни испит у складу са овим законом.
Послове безбедности и здравља на раду послодавац може да обавља сам у делатностима трговине на мало, услуга смештаја и исхране, информисања и комуникацијa, финансијским и осигурања, пословања некретнинама, стручним, научним, иновационим, административним и помоћним услужним делатностима, обавезног социјалног осигурања, образовања, уметности, забаве и рекреације, као и осталим услужним делатностима, ако има до 20 запослених и није дужан да има положен стручни испит из става 2. овог члана.*
За обављање послова безбедности и здравља на раду послодавац може да одреди једног или више од својих запослених или да ангажује правно лице, односно предузетника који имају лиценцу (у даљем тексту: лице за безбедност и здравље на раду).
Послодавац одлучује о начину организовања послова за безбедност и здравље на раду у зависности од:
1) технолошког процеса,
2) организације, природе и обима процеса рада,
3) броја запослених који учествују у процесу рада,
4) броја радних смена,
5) процењених ризика,
6) броја локацијски одвојених јединица,
7) врсте делатности.
*Службени гласник РС, број 91/2015
Члан 37а*
Послодавац у делатностима грађевинарства, пољопривреде, шумарства и рибарства, рударства, прерађивачке индустрије, снабдевања електричном енергијом, гасом, паром и климатизације (осим трговине електричном енергијом и гасовитим горивима преко гасоводне мреже), снабдевања водом, управљања отпадним водама, контролисања процеса уклањања отпада и сличним активностима, као и у делатностима здравствене и социјалне заштите, дужан је да за послове безбедности и здравља на раду одреди лице које има најмање стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године из научне, односно стручне области у оквиру образовно-научног поља техничко-технолошких наука, природно-математичких наука или медицинских наука.*
*Службени гласник РС, број 91/2015
Члан 38.
Послодавац је дужан да омогући лицу за безбедност и здравље на раду независно и самостално обављање послова у складу са овим законом и приступ свим потребним подацима у области безбедности и здравља на раду.
Лице за безбедност и здравље на раду непосредно је одговорно послодавцу код кога обавља те послове и не може да трпи штетне последице ако свој посао обавља у складу са овим законом.
Послодавац је дужан да обезбеди усавршавање знања у области безбедности и здравља на раду запосленом кога одреди за обављање тих послова.
Програм усавршавања знања и друга питања у вези са усавршавањем знања запосленог из става 3. овог члана, прописује министар надлежан за рад.*
*Службени гласник РС, број 91/2015
Члан 39.
Послодавац који за обављање послова безбедности и здравља на раду ангажује правно лице или предузетника дужан је да их претходно упозна са технолошким процесом, ризицима у процесу рада и мерама за отклањање ризика.
Члан 40.
Лице за безбедност и здравље на раду обавља послове у складу са овим законом, а нарочито:
1) спроводи поступак процене ризика;*
2) врши контролу и даје савете послодавцу у планирању, избору, коришћењу и одржавању средстава за рад, опасних материја и средстава и опреме за личну заштиту на раду;
3) учествује у опремању и уређивању радног места у циљу обезбеђивања безбедних и здравих услова рада;
4) организује превентивна и периодична испитивања услова радне околине;
5) организује превентивне и периодичне прегледе и провере опреме* за рад;
6) предлаже мере за побољшање услова рада, нарочито на радном месту са повећаним ризиком;
7) свакодневно прати и контролише примену мера за безбедност и здравље код послодавца*;
8) прати стање у вези са повредама на раду и професионалним обољењима, као и болестима у вези са радом, учествује у утврђивању њихових узрока и припрема извештаје са предлозима мера за њихово отклањање;
9) припрема и спроводи оспособљавање запослених за безбедан и здрав рад;
10) припрема упутства за безбедан рад и контролише њихову примену;
11) забрањује рад на радном месту или употребу средства за рад, у случају када утврди непосредну опасност по живот или здравље запосленог;
12) сарађује и координира рад са службом медицине рада по свим питањима у области безбедности и здравља на раду;
13) води евиденције у области безбедности и здравља на раду код послодавца.
Лице за безбедност и здравље на раду дужно је да у писменој форми извести послодавца и представника запослених о забрани рада из става 1. тачка 11) овог члана.
Ако послодавац, и поред забране рада у смислу става 1. тачка 11) овог члана, наложи запосленом да настави рад, лице за безбедност и здравље на раду дужно је да о томе одмах извести надлежну инспекцију рада.
Лице за безбедност и здравље на раду је дужно да континуирано усавршава знања у области безбедности и здравља на раду у смислу члана 38. став 4. овог закона.*
*Службени гласник РС, број 91/2015
Члан 41.
За обављање послова заштите здравља запослених на раду послодавац ангажује службу медицине рада.
Служба медицине рада из става 1. овог члана дужна је да обавља послове у складу са овим законом, а нарочито:
1) учествује у идентификацији и процени ризика на радном месту и радној околини приликом састављања акта о процени ризика;
2) упознаје запослене са ризицима по здравље који су повезани са њиховим радом и обавља послове оспособљавања запослених за пружање прве помоћи;
3) утврђује и испитује узроке настанка професионалних обољења и болести у вези са радом;
4) оцењује и утврђује посебне здравствене способности које морају да испуњавају запослени за обављање одређених послова на радном месту са повећаним ризиком или за употребу, односно руковање одређеном опремом за рад;
5) врши претходне и периодичне лекарске прегледе запослених на радним местима са повећаним ризиком и издаје извештаје о лекарским прегледима у складу са прописима о безбедности и здрављу на раду;
6) учествује у организовању прве помоћи, спасавању и евакуацији у случају повређивања запослених или хаварија;
7) даје савете послодавцу при избору другог одговарајућег посла према здравственој способности запосленог;
8) саветује послодавца у избору и тестирању нових средстава за рад, опасних материја и средстава и опреме за личну заштиту на раду, са здравственог аспекта;
9) учествује у анализи повреда на раду, професионалних обољења и болести у вези са радом;
10) непосредно сарађује са лицем за безбедност и здравље на раду.
Претходне и периодичне лекарске прегледе запослених у смислу става 2. тачка 5) овог члана може да врши служба медицине рада која има прописану опрему, просторије и стручни кадар.
Члан 42.
Лични подаци прикупљени у вези са лекарским прегледима запосленог поверљиве су природе и под надзором су службе медицине рада, која врши те прегледе.
Подаци о повредама на раду, професионалним обољењима и болестима у вези са радом достављају се организацијама здравственог и пензијског и инвалидског осигурања у складу са законом.
Подаци из става 2. овог члана могу се достављати другим лицима, само уз писмену сагласност запосленог.
Извештај о лекарском прегледу запосленог доставља се послодавцу на начин којим се не нарушава принцип поверљивости личних података.
Није дозвољено коришћење података прикупљених по основу лекарских прегледа запослених у сврху дискриминације запослених.
Члан 43.
Послодавац је дужан да запосленом на радном месту са повећаним ризиком пре почетка рада обезбеди претходни лекарски преглед, као и периодични лекарски преглед у току рада.
Претходни и периодични лекарски прегледи запослених на радним местима са повећаним ризиком врше се на начин, по поступку и у роковима утврђеним прописима о безбедности и здрављу на раду које споразумно прописују министар надлежан за рад и министар надлежан за здравље.
Ако се у поступку периодичног лекарског прегледа утврди да запослени не испуњава посебне здравствене услове за обављање послова на радном месту са повећаним ризиком, послодавац је дужан да га премести на друго радно место које одговара његовим здравственим способностима.
Неиспуњавање посебних здравствених услова за рад на радном месту са повећаним ризиком не може бити разлог за отказ уговора о раду.