РУЧНО ПРЕНОШЕЊЕ ТЕРЕТА

ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ ЗА БЕЗБЕДАН И ЗДРАВ РАД ПРИ РУЧНОМ ПРЕНОШЕЊУ ТЕРЕТА 

Примена превентивних мера при ручном преношењу терета, треба да спречи ризик од настанка повреде или обољења кичменог стуба.

Ручно преношење терета, представља свако преношење или придржавање терета масе веће од три килограма од стране једног или више запослених, укључујући подизање, спуштање, гурање, вучење, ношење или померање терета при којем, услед његових карактеристика или неповољних ергономских услова, нарочито постоји ризик од настанка повреде или обољења кичменог стуба запослених.

Под изразом кичмени стуб подразумева се кичмени стуб са свим припадајућим структурама.

Старосна доб запослених	Највећа дозвољена маса терета [kg]
	мушкарци	жене
15 до 19 година	35	10
од 19 до 45 година	50	25
више од 45 година	40	15

Труднице не обављају послове ручног преношења терета

Кумулативна маса терета који запослени подижу и носе не прелази одговарајућу вредност у складу са вредностима наведеним у следећој табели.

Дужина ношења	Учестаност ношења		Кумулативна маса
[m]	[min-1]
		[kg/min]	[kg/h]	[kg/8h]
≤ 1	8	120	7.200	10.000
>1 ≤ 2	5	75	4.500	10.000
> 2 ≤ 4	4	60	3.000	10.000
> 4 ≤ 10	2	30	1.500	10.000
> 10 ≤ 20	1	15	750	6.000

Кумулативна маса терета јесте производ масе терета и учестаности ношења у јединици времена.

Кумулативна маса терета који подижу и носе жене не сме да буде већа од 4.000 у току осмочасовног радног времена.

ПРЕГЛЕД ФАКТОРА РИЗИКА

1. Карактеристике терета

При ручном преношењу терета нарочито постоји ризик од настанка повреде или обољења кичменог стуба, ако је терет:

– сувише тежак или велик;

– гломазан или га је тешко прихватити;

– нестабилан или се његов садржај помера;

– позициониран на начин који захтева да се терет држи или преноси на удаљености од трупа или тако да захтева савијање или увијање трупа;

– због свог облика и/или састава такав да лако може проузроковати повреду на раду запосленог, нарочито у случају судара или удара.

2. Потребан физички напор

При ручном преношењу терета нарочито постоји ризик од настанка повреде или обољења кичменог  стуба, ако потребан физички напор:

– је сувише велик;

– се само постиже увијањем трупа;

– настаје као последица изненадног померања терета;

– је учињен са телом у нестабилном положају.

3. Карактеристике радне околине

Карактеристике радне околине могу нарочито да повећају ризик од настанка повреде или обољења кичменог стуба, ако:

– нема довољно простора за обављање послова, а посебно уколико је висина простора недовољна;

– су подови или радне површине неравни због чега постоји опасност од спотицања или су клизави у односу на обућу који запослени користи;

– радно место или радна околина онемогућавају безбедан положај терета у односу на тело запосленог или положај тела запосленог;

– постоје разлике у нивоима пода или радне површине услед чега се ручно преношење терета врши на различитим висинама;

– су подови или радне површине нестабилне;

– су услови радне околине неодговарајући.

4. Захтеви који се јављају при обављању послова

При ручном преношењу терета нарочито постоји ризик од настанка повреде или обољења кичменог  стуба, ако се при обављању послова јављају, један или више, следећих захтева:

– сувише учестао или продужен физички напор који посебно оптерећује кичмени  стуб;

– недовољно дугачак период одмора или опоравка од напора;

– велика висина подизања или дужина ношења или померања;

– брзина рада коју захтева обављање послова, а на коју запослени не може да утиче.

ПРЕГЛЕД ИНДИВИДУАЛНИХ ФАКТОРА РИЗИКА

При ручном преношењу терета нарочито постоји ризик од настанка повреде или обољења кичменог стуба, ако:

– радни процес није прилагођен телесним и психичким могућностима запосленог;

– запослени користи средства и опрему за личну заштиту на раду.

ПРАВИЛНИК о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при ручном преношењу терета „Службени гласник РС“, број 106 од 17. децембра 2009.